beats by dre cheap

oda samochi

Predugo nisam hodala ulicom i plakala. Plakala sam onako, bez nekog određenog povoda, samo onako. Hodala sam dugačkim bulevarom, slušala sam neku muziku. I što bi Balaš rekao pred treći refren više nisam bila, ne mlada, nego sretna. Toliko mi se puta to isto desilo, da hodam, da plačem, da me gledaju... Odavno nisam osjećala to što sam osjećala tad i sad. Gledam u ovaj tekst i ne znam šta dalje da kažem, stoji mi knedla u grlu, ne mogu reći, a ne mogu ni napisati. Samo samoća, usamljenost. Ne znam. Već nekoliko noći izlazim sama, sjedam u galeriju i osjećam se jadno. Da, prijatelju, jadno da jadnije ne može, a znam da može. Odatle odlazim nakon pola sata, redovno. Jer ne mogu, ne mogu da ne vidim kako sam pala u očima drugih, kako sam pala u svojim, a znam da nisam, znam to, ali ipak sve jadno, i sve samo jedno.

 

 

Hodam tako bulevarom i nadam se da će neko naići, neko ko je drag, ali nema nikoga. Hodam skroz sporo, da bih tom nekom dala više vremena da me nađe, ali nema nikog. Nema nikog.

 

 

Danas sam se isto uhvatila u jednoj također davnoj, ali poznatoj situaciji koja garantira razočarenje. . Čekala sam, nije ga bilo, ali možda i jest samo ne u pravo vrijeme. Stoji mi knedla u grlu, suze u očima. Sad moram ići u kupatilo da drugi ukućani ne bi mislili da nešto nije u redu, a zaista sve je u redu. Plačem čisto `nako....


 


SOME PEOPLE ENJOY EATING DUST...
http://leviathanica.blogger.ba
04/05/2008 12:12